TIPOVI PODATAKA

TIPOVI PODATAKA

Pre nego što krenemo dalje u rešavanje problema, upoznaćemo se sa osnovnim tipovima podataka koji se koriste u računarstvu. Raznovrsni podaci koji se pomoću računara obrađuju, nisu posledica razvoja samih računara, već savremenog društva u celini. Procedure koje su do pre par godina spadale u naučnu fantastiku (sken oka, prepoznavanje lica, 3D štampa) sada spadaju u svakodnevne.

Naravno, sada u prvom razredu nećemo učiti o svim tipovima podataka, već ćemo postupno, učeći sve složeniju obradu, upoznavati i složene tipove. Samim tim, tipovi koje ćemo prvo upoznati nazivaju se prosti tipovi.

Prva obrada podataka koja se može nazvati računarskom obradom, odnosila se na obradu brojeva. Imate dovoljno znanja iz matematike da prepoznajete različite  vrste brojeva – prirodne, cele, racionalne, iracionalne, realne... I u računarstvu se koriste različite vrste brojeva za različite obrade.  Nekada je sasvim svejedno sa kojom vrstom broja radite, a nekada imate ograničenja. Npr kada merite dužinu puta od Sombora do Novog Sada, taj broj nije apsolutno tačan tako da ga možete prikazati kilometrima, metrima, kao ceo broj ili realan na nekoliko decimala. Međutim, mesec rođenja mora biti ceo broj, i ne samo to, već ceo broj od 1 do 12.

Mi ćemo za sada definisati dva tipa brojeva - cele i realne. Realni brojevi su gotovo isti kao oni na koje smo navikli u matematici. U računarstvu nema beskonačno mnogo decimala- broj mora biti zaokružen. Takođe, ne piše se sa decimalnim zarezom već sa decimalnom tačkom. Znači, -2.33, +1.41345621, 0.5 su realni brojevi. Za njih važe iste operacije kao u matematici, ali nešto drugačije zapisane:

+   sabiranje

-         oduzimanje

*   množenje

/    deljenje

Rezultat izraza u kome učestvuju realni brojevi je realan broj. Ako nam je iz nekog razloga potreban rezultat koji je ceo broj, dobijamo ga nekom od funkcija konverzije ili zaokruživanja.

          Celi brojevi , brojevi bez decimalnih mesta, u izrazima mogu da daju realan ili celobrojni rezultat. Korišćene jedne ili druge opcije zavisi od prirode problema koji rešavamo. Ako su nam potrebni celobrojni rezultati, moramo koristiti i operacije sa celim brojevima:

+   sabiranje

-         oduzimanje

*   množenje

//    količnik celobrojnog deljenja

%  ostatak celobrojnog deljenja

Operacije koje se razlikuju su kod deljenja jer nemamo decimalnih mesta. Neke podatke ne možemo deliti na delove ( npr ljude, ne možemo imati 1.34 čoveka) Zato imamo količnik i ostatak. Na primer, imamo 33 bombona koje delimo na sedmoro dece.

33//7=4 svako dete dobiće 4 bombone

33%7=5 ostaće nam 5 bombona.

Tekstualni podaci su važan deo računarske obrade i sa njima se rade različite operacije: spajanje, razdvajanje, izdvajanje delova teksta itd. Više o tome saznaćemo kada budemo radili konkretan programski jezik.

Logički podaci su podaci koji su vrlo važni u računarskoj obradi, a način na koji se sa njima radi videćemo već od sledeće lekcije kada budemo radili algoritme razgranate strukture.

Imamo dve logičke konstante True - tačno i False- netačno

Operacije sa logičkim promenljivima su:

and - logičko i - svi članovi moraju biti tačni da bi izraz bio tačan

or – logičko ili – bar jedan član mora biti tačan da bi izraz bio tačan

not – logičko ne – negacija

Vrednost tačno ili netačno imaju i izrazi kod kojih se javljaju relacioni operatori:

= = jednako

! = različito

<= manje ili jednako

<  manje

>= veće ili jednako

>  veće

DOMAĆI ZADATAK:

Na sednici se spominjalo da iz raznih predmeta radite prezentacije, tako da  ko ima, može mi poslati, jer je to i vežba iz informatike pa može da se dobije plus i iz tog dela.